Iznos minimalne zarade za 2025. godinu koji će zahtevati od partnera u Socijalno-ekonomskom savetu reprezentativni sindikati u tom telu još nisu spremni da iznesu u javnost dok se međusobno ne usaglase po tom pitanju ali je potpuno izvesno da su izričito protiv toga da zagarantovane najniže plate budu ispod iznosa minimalne potrošaćke korpe.
Koliki će biti iznos minimalne zarade u narednoj godini uglavnom uoči početka pregovora predstavnika Vlade, poslodavaca i sindikata, građanima u svom nastupu saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako funkcija koju obavlja nema ingerencije po tom pitanju.
Ove godine pak predsednik Vučić nije izneo tačnu cifru nove minimalne zarade ali je ipak nagovestio za koliko će se otprilike najniža primanja povećati,
– Verujem da sa sadašnjih 47.154 dinara minimalna zarada mora da ide značajno preko 50.000 dinara, ali neću da govorim dalje, da ne bih pokvario sam tok pregovora koji predstoje – izjavio je nedavno predsednik Vučić.
Inače, iako je svojevremeno doneta takva odluka na Socijalno-ekonomskom savetu, Vlada Srbije godinama uporno odbija da se minimalna zarada izjednači sa iznosom minimalne potrošačke korpe i pored insistiranja sindikata da do toga kako je dogovoreno konačno i dođe.
I u ovom trenutku je minimalac niži od iznosa minimalne potrošačke korpe za koju je nužno izdvojiti 53.000 dinara.
Taj iznos je veći kako od minimalne zarade tako i od prosečne penzije u Srbiji. Sindikalci ističu da će shodno rastu inflacije potrošačka korpa sledeće godine dostići nivo od 55.000 dinara.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović za Danas kaže da će se o iznosu minimalne zarade pred početak pregovora sa socijalnim partnerima u SES-u izjasniti pregovarački tim te sindikalne centrale ali da on sigurno neće biti niži od iznosa minimalne potrošačke korpe.
– Mi se zalažemo da minimalna zarada bude i iznad iznosa minimalne potrošačke korpe ali ipak bih prepustio kolegama koji su članovi našeg pregovaračkog tima da se izjasne o ovom pitanju kada za to dođe trenutak. Inače, pregovori sa predstavnicima resornog Ministarstva rada i poslodavačke organizacije počinju 15. avgusta a odluka o visini minimalca bi trebalo da bude donesena na sednici SES-a najkasnije do 15 .septembra – navodi Orbović i dodaje da ovog puta predsednik Vućič nije izašao u javnost sa iznosom minimalne cene rada za narednu godinu čime se otvorio prostor da se na SES-u o tom pitanju pregovara.
Inače, krajem jula SSSS je zatražio da se minimalna zarada utvrđuje u skladu sa zakonom, odnosno da mora da pokriva osnovne troškove života.
Savez samostalnih sindikata Srbije navodi da su od 2021. do 2023. godine prosečne neto zarade nominalno povećane za 43,2 odsto, realno za 9,8 odsto, a minimalna zarada za 33,3 odsto, odnosno za 2,1 odsto.
U odnosu na rast cena hrane, prosečna neto zarada je po računici tog sindikata smanjena za 3,4 odsto, a minimalna zarada za 10,1 odsto.
Predlog SSSS je da se o ceni minimlane zarade po potrebi pregovara i dva puta godišnje.
Zatraženo je da se prestane sa praksom ustupaka poslodavcima i dodatno umanjuje visina uplate socijalnih doprinosa na teret poslodavaca.
– Neuvažavanje naših argumenata i minimalna cena rada koja ne garantuje dostojanstvo zaposlenima značila bi odgovornost Vlade za dalje siromašenje građana Srbije – navode u SSSS.
Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” Čedanka Andrić ističe za Danas da će se u narednim danima Izvršni odbor te sindikalne centrale izjasniti o visini minimalca kao i da će na tu temu imati dogovore sa kolegama iz druge reprezentativne centrale, Saveza samostalnih sindikata Srbije.
– Nama nije cilj da minimalac bude u iznosu minimalne potrošačke korpe već da ne može da bude ispod tog iznosa jer je to besmisleno, svakako ćemo tražiti više od toga – naglašava naša sagovornica.
Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” , centrale koja nije reprezentativna na republičkom nivou, Željko Veselinović kaže za Danas da pregovori u okviru SES-a u praksi nemaju niakav značaj i da predstavljaju samo forumu jer to nije mesto na kome se donosi odluka o visini minimalne zarade.
– Kolika će biti minimalna zarada u 2025. godini odlučiće kao i uvek predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ovog puta nije izneo tačnu cifru povećanja minimalne zarade u javnost pred početak razgovora socijalnih partnera navodno da se ne bi uticao na taj proces. Ipak, on će biti taj koji će odrediti iznos minimalca a Vlada će poslušno prihvatiti ono što on kaže. Kakve god zahteve da iznesu reprezentativni sindikati, kakvi god budu podaci koje će predočiti ništa od toga neće biti implementirano – navodi naš sagovornik.
On izražava sumnju da je iznos minimalne potrošačke korpe u Srbiji 53.000 dinara već ističe da je ta cifra sigurno veća.
– Novi iznos minimalne zarade pak može da dostigne iznos proklamovane minimalne potrošačke korpe, međutim, ta suma apsolutno nije dovoljna za podmirivanje najosnovnijih egzistencijalnih potreba. Plata koja pokriva osnovne socijalne potrebe prema podacima Centra za politike emancipacije izunosi 144.457 dinara. To su u suštini dve medijalne mesečne plate u Srbiji. Shodno tome, sasvim je jasno da je minimalna potrošačka korpa odavno prestala da bude pravilan parametar za određivanje šta su to osnovne potrebe radnika. Minimalna zarada mora da uvažava realne životne troškove i u ovom trenutku ona bi u Srbiji mogla da bude nešto niža od 70.000 dinara – objašnjava Veselinović.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, jedine reprezentativne poslodavačke organizacije Nebojša Atanacković kaže za Danas da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo da bi minimalac trebalo da bude iznad 50.000 dinara na osnovu analize koje sagledava sa svojim saradnicima poput ministra finansija Siniše Malog.
– Unija poslodavaca Srbije jeste za povećanje minimalne zarade uz uslov da taj predlog uvažava realne uslove u kojem posluje privreda. Predstavnici Unije poslodavaca će saslušati podatke koje će na pregovorima izneti predstavnici Vlade kao i ono što traže sindikati. U slučaju da je povećanje minimalca u traženom iznosu veće od onog što ekonomski parametri pokazuju da je održivo tražićemo da Vlada donese poreske olakšice kako bi poslodavci mogli da nastave da nesmetano posluju i izmiruju obaveze prema zaposlenima – zaključuje Atanacković.